"Iako se danas stabilni koini pogrešno ili barem preuranjeno označavaju kao „Hajekov novac”, bitkoin, što se jasno vidi iz njegovog koncepcijskog manifesta, predstavlja prvi uspešan pokušaj oživotvorenja decenijama prisutne ideje F. A. Hajeka (1976) o demonopolizaciji državnog uticaja na kreiranje monetarne politike kroz postepeno uvođenje konkurencije „državnom” novcu u vidu novca kreiranog od strane privatnih entiteta, i to u formi „spoljašnjeg novca” prema prihvaćenoj dihotomiji. Bitkoin mreža je u potpunosti transparentna. Set kriptografskih ključeva, odnosno kombinacija javne adrese i privatnog ključa , omogućava da sistem bude potpuno transparentan, pre svega, u pogledu načina rada, zatim raspodele sredstava i njihovog kretanja , ali istovremeno i da bude imun na intervencije spolja zbog apsolutne, kriptografski garantovane, anonimnosti učesnika u mreži. To, svakako, kompromituje ekonomski suverenitet države, koji je dodatno kompromitovan i njenom nemogućnošću da utiče na puštanje u opticaj i mase kriptovalutnih jedinica, zatim njenom faktičkom nemogućnošću da ih zabrani ili oporezuje, kao i nemogućnošću da direktno utiče na njihovu kursnu vrednost ili kupovnu moć. No, činjenica da ovaj sistem ne zavisi od komparacije i razmene nacionalnih finansijskih instrumenata na internacionalnom tržištu čini ga suštinski decentralizovanim, a potpuna otvorenost mreže internacionalizovanim, zatim i globalizovanim." View Article →